Osnovni principi

Osnovni principi su suštinski izraz doktrine Međunarodnog pokreta. Od samog nastanka Međunarodnog pokreta mogu se identifikovati neki osnovni principi delovanja iz osnovnih ideja koje su dovele do stvaranja Međunarodnog pokreta. Konačan tekst Osnovnih principa, u svom današnjem izrazu, formulisan je na 20. Međunarodnoj konferenciji u Beču 1965. godine.

Osnovni principi, kao izraz doktrine Međunarodnog pokreta i osnova za delovanje, koji obavezuju sve sastavne delove Međunarodnog pokreta, proizlaze iz iskustva i ocene o njihovoj vrednosti koju je prihvatio Međunarodni pokret.

Međutim, principi predstavljaju jedan koncizan, kondenzovan tekst i za njihovo dublje razumevanje ipak je neophodno izvesno tumačenje, da bi se potpuno shvatilo značenje i značaj svakoga od njih.

Humanost

Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rođen u želji da bez diskriminacije pruži pomoć ranjenicima i bolesnicima na bojnom polju, u svom međunarodnom i nacionalnom vidu nastoji da spreči i ublaži ljudsku patnju u svim prilikama. Njegov je cilj da štiti život i zdravlje i da obezbedi poštovanje ljudske ličnosti. On unapređuje uzajamno razumeva-nje, prijateljstvo, saradnju i trajni mir među narodima.

Humanost je osnovni cilj Međunarodnog pokreta, koji je i osnovan da bi se obezbedila pomoć ranjenicima i vojnicima na bojnom polju. Međunarodni pokret je danas usmeren na olakšavanje ljudskih patnji, na sprečavanje da patnje nastanu.

Princip humanosti zahteva da se svakom licu obezbedi nega i pomoć u smislu zaštite života i zdravlja. Međunarodni pokret se bavi olakšavanjem neposrednih patnji, medicinskim zbrinjavanjem i negom lica koja pate. Istovremeno, dugoročna je obaveza Međunarodnog pokreta da razvija pravo na zaštitu zdravlja, da preventivno deluje da ne dođe do ugrožavanja zdravlja, uključujući i obrazovanje ljudi o zaštiti sopstvenog zdravlja.

Sa druge strane, princip humanosti obavezuje i na poštovanje ljudske ličnosti, na individualnom i na društvenom planu. Na individualnom, to podrazumeva obavezu poštovanja ljudske ličnosti, njenog fizičkog i duhovnog integriteta, zaštitu i pomoć licima kojima su te vrednosti ugrožene. Istovremeno, obaveza Crvenog krsta/Crvenog polumeseca je da deluje na poboljšanju položaja čoveka, na zaštiti i poboljšanju prirodne okoline i da učestvuje u razvoju i širenju znanja o međunarodnom humanitarnom pravu koje obezbeđuje zaštitu.

Nepristrasnost

Međunarodni pokret ne pravi nikakvu razliku prema narodnosti, verskim ubeđenjima, klasi ili političkom mišljenju. On nastoji da ublaži stradanja pojedinaca, rukovođen samo njihovim potrebama, dajući prvenstvo njihovim slučajevima nesreća.

Međunarodni pokret deluje u korist žrtava bez bilo kakve diskriminacije prema prirodnim ili sociološkim obeležjima ugroženih pojedinaca.

Jedini kriterijum prema kome Međunarodni pokret određuje vrstu i način delovanja je ugroženost pojedinca. Drugim rečima, prioritet delovanja se određuje prema stepenu ugroženosti, odnosno pomoć se prvo obezbeđuje za one ugrožene kojima je ona najhitnija i daje se najveća pomoć za najveću potrebu.

Ako je humanost osnovni cilj Međunarodnog pokreta, nepristrasnost je njegov ideal.

Neutralnost

Da bi očuvao poverenje svih, Međunarodni pokret se ne opredeljuje u neprijateljstvima i ne angažuje se u bilo koje vreme u raspravama političke, rasne, verske ili ideološke prirode.

Poverenje svih uslov je za delovanje Međunarodnog pokreta, pogotovu u oružanom sukobu. Bez poverenja svih strana, akcija Međunarodnog pokreta bi bila dovedena u pitanje i, verovatno, onemogućena.

Da bi Međunarodni pokret očuvao to poverenje, on mora u svako doba da bude neutralan. To znači da se Međunarodni pokret, odnosno njegovi sastavni delovi, kao ni pojedini pripadnici ni pod kojim uslovima ne mogu upuštati u razmatranja i rasprave koje su političke, ideološke, verske ili slične prirode. Međunarodni pokret ne može da raspravlja o bilo čijoj krivici ili nevinosti. Upuštanje u bilo kakve rasprave takve vrste vodilo bi tome da Međunarodni pokret bude viđen kao zastupnik jedne od strana ili mišljenja, a to bi dovelo do gubitka poverenja druge strane.

Istovremeno, Međunarodni pokret treba da bude tolerantan prema svim tim mišljenjima, mora da poštuje svako od njih, ali bez ocenjivanja njihove osnovanosti.

Prema tome, Međunarodni pokret je u svakoj situaciji neutralan; jedino nije neutralan prema žrtvama i uvek je na strani žrtava.

Nezavisnost

Međunarodni Pokret je nezavisan. Nacionalna društva, u funkciji pomoćnih organa humanitarnih službi svojih vlada i podvrgnuta zakonima u svojim zemljama, moraju uvek da sačuvaju svoju autonomiju koja će im omogućiti da u svako doba deluju u skladu sa principima Pokreta.

Nacionalno društvo deluje unutar jedne države i prvenstveno je usmereno na zaštitu pojedinca koji žive unutar te države. To, sa jedne strane, znači da je njegov prvenstveni mandat da u okvirima države u kojoj deluje mora da se zalaže za one vrednosti koje proizlaze iz principa humanosti, na način koji je u skladu sa Osnovnim principima. Razume se da nacionalno društvo ne može da deluje samo jer mnoge akcije zavise i od drugih partnera, odnosno neće biti uspešne ako se ne odvijaju u saradnji sa drugim partnerima. Zato nacionalno društvo mora da sarađuje i sa humanitarnim službama svojih vlada, kao pomoćni organ tih službi. Međutim, nacionalno društvo ne može da preuzme odgovornost u bilo kojoj oblasti, nego mora da učestvuje u rešavanju humanitarnih problema u skladu sa svojim kapacitetima.  U tom smislu, nacionalno društvo treba da pokriva ona područja delatnosti koja ne pokrivaju nadležni državni organi ili da im doprinosi u onoj meri, koju ne mogu  da obezbede ti organi iz bilo kog razloga.

Pomoćna uloga nacionalnog društva treba da se zasniva na partnerskim odnosima sa nadležnim humanitarnim službama, bez odnosa hijerarhije i nadređenosti. Obim i način angažovanja nacionalnog društva treba da se utvrđuje u sporazumu sa nadležnim humanitarnim službama. Nacionalno društvo Crvenog krsta, i kao organizacija koja pomaže nadležnim državnim organima u humanitarnoj oblasti, mora uvek da zadrži svoju autonomiju koja mu omogućava da deluje u skladu sa Osnovnim principima. Nacionalno društvo mora da razmotri svaki zahtev nadležnih vlasti da se angažuje, ali mora i da zadrži pravo da, uz odgovarajuće obrazloženje to angažovanje ne prihvati, ukoliko bi  takvo angažovanje moglo da vodi povredi Osnovnih principa.

Pitanje pomoćne uloge nacionalnog društva i odnosa sa nadležnim državnim organima je uvek vrlo osetljivo. Imajući to u vidu i nadležni državni organi treba da podržavaju ovakvo razumevanje pomoćne funkcije i da doprinose autonomiji nacionalnog društva. Princip nezavisnosti obavezuje i državne organe, jer je i država učesnik međunarodnih konferencija na kojima se ta pomoćna uloga definiše, a vladina delegacija učestvuje u tom definisanju i usvajanju, pa prema tome, prihvata i obavezu koja iz toga proističe.

Nezavisnost nacionalnog društva ne oslobađa ga obaveze da deluje u skladu sa propisima države. Štaviše, nacionalno društvo mora da propise države poštuje na najbolji mogući način, jer samo tako se dokazuje kao verodostojno društvo i jača i održava svoj ugled i poštovanje koje uživa u društvu.

Dobrovoljnost

To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želja za dobitkom.

U osnovi same ideje Međunarodnog pokreta je dobrovoljnost. Od Anri Dinana do danas, rad volontera je osnovna pokretačka snaga u svim aktivnostima Međunarodnog pokreta.

Dobrovoljnost podrazumeva da niko ko svoje vreme i rad posvećuje Crvenom krstu∕Crvenom polumesecu ne može očekivati profit ili naknadu za svoj rad. Jedini motiv za rad je ubeđenje da se radi koristan posao, za dobrobit ugroženih ljudi.

Međutim, volonter ne znači amater. Naprotiv, nacionalno društvo treba da motiviše i regrutuje za svoje aktivnosti vrhunske profesionalce u svojim oblastima. Na taj način će obezbeđivati najviši mogući kvalitet usluga za svoje korisnike. Aktivnosti na vrhunskom profesionalnom nivou čine nacionalno društvo pouzdanim partnerom, korisnicima usluga pružaju sigurnost, podižu ugled nacionalnog društva i motivišu nove volontere da se pridruže nacionalnom društvu.

Jedinstvo

U jednoj državi može da postoji samo jedno društvo Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Ono mora biti dostupno svima. Ono mora sprovoditi svoju humanitarnu delatnost na celoj teritoriji.

Samo jedno nacionalno društvo može biti priznato, kao organizacija koja pomaže nadležnim državnim organima u humanitarnoj oblasti, na celoj teritoriji države. Ono mora da bude otvoreno za sve, bez ikakve diskriminacije na osnovu vere, nacije, političkih ubeđenja. Svi moraju da imaju pristup službi u nacionalnom društvu i društvo mora da pruža usluge svima, na teritoriji cele države.

Nacionalno društvo mora da ima na čelu jedan centralni organ koji je nadležan da predstavlja nacionalno društvo u odnosima sa drugim sastavnim delovima Međunarodnog pokreta. Taj organ treba da bude ovlašćen da donosi odluke koje su obavezne za društvo u celini.

Univerzalnost

Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u kome sva društva imaju jednak status i dele jednaka prava i dužnosti da se međusobno pomažu, je svetski.

Međunarodni pokret je skoro u potpunosti ostvario ideju univerzalnosti, jer obuhvata 185 međunarodno priznatih nacionalnih društava kao sastavni deo.

 

Nacionalna društva, koja imaju jednaka prava i obaveze u okviru Međunarodnog pokreta, dužna su da na principu solidarnosti doprinose pružanju pomoći onim nacionalnim društvima koja sama ne mogu da izađu na kraj sa teškoćama u zadovoljavanju potreba ugroženih. To, takođe, znači da nacionalna društva imaju pravo da očekuju da im se, po istim principima, pruži pomoć, ako je to neophodna za zadovoljavanje potreba ugroženih na njihovom području delovanja.